Салернский кодекс здоровья (Regimen Sanitatis Salernitanum) - средневековый трактат, содержащий медицинские рекомендации и излагающий взгляды на здоровье, существовавшие в Салернской врачебной школе.
Оригинальный текст (латынь) и перевод на русский язык Ю.Ф.Шульца
CAPUT I. DE REMEDIIS GENERALIBUS
Anglorum regi scripsit tota schola Salerni:
si vis incolumem, si vis te reddere sanum,
curas tolte graves: irasci crede profanum:
parce mero, coenato parum: non sit tibi vanum
surgere post epulas: somnum fuge meridianum:
non mictum retine, nec comprime fortiter anum.
Haec bene si serves, tu longo tempore vives
si tibi deficiant medici, medici tibi fiant
haec tria: mens laeta, requies, moderata diaeta.
CAPUT II. DE CONFORTATIONE CEREBRI
Lumina mane manus surgens gelida lavet aqua.
Hac illac modicum pergat, modicum sua membra
extendat, crines pectat, dentes fricet: ista
confortant cerebrum, confortant caetera membra.
Lote cale, sta paste vel i, frigesce minute.
CAPUT III. DE SOMNO MERIDIANO
Sit brevis, aut nullus, tibi somnus meridianus.
Febris, pigrities, capitis dolor atque catarrhus:
haec tibi proveniunt ex somno meridiano.
CAPUT IV. DE FLATU IN VENTRE INCLUSO
Quatuor ex vento veniunt in ventre retento:
spasmus, hydrops, colica, vertigo: quatuor ista.
CAPUT V. DE COENA
Ex magna coena stomacho fit maxima poena.
Ut sis nocte levis, sit tibi coena brevis.
CAPUT VI. DE DISPOSITIONE ANTE CIBI SUMTIONEM
Tu nunquam comedas, stomachum nisi noveris esse
purgatum, vacuumque cibo, quem sumseris ante.
Ex desiderio poteris cognoscere certo:
haec tua sunt signa, subtilis in ore diaeta.
CAPUT VII. DE CIBIS MELANCHOLICIS VITANDIS
Persica, poma, pyra, lac, caseus, et caro salsa,
et caro cervina, leporina, caprina, bovina:
haec melancholica sunt infirmis inimica.
CAPUT VIII. DE CIBIS BENE NUTRIENTIBUS
Ova recentia, vina rubentia, pinguia iura,
cum simila pura, naturae sunt valitura.
CAPUT IX. DE CIBIS NUTRIENTIBUS ET IMPINGUANTIBUS
Nutrit et impinguat triticum, lac, caseus infans,
testiculi, porcina caro, cerebella, medullae,
dulcia vina, cibus gustu iucundior, ova
sorbilia, maturae ficus, uvaeque recentes.
CAPUT X. DE BONI VINI PROPRIETATIBUS
Vina probantur odore, sapore, nitore, colore.
Si bona vina cupis, haec quinque probantur in illis:
farnia, formosa, fragrantia, frigida, frisca.
CAPUT XI. DE VINO DULCI ET ALBO
Sunt nutritiva plus dulcia candida vina.
CAPUT XII. DE VINO RUBRO
Si vinum rubeum nimium quandoque bibatur,
venter stipatur, vox limpida turbificatur.
CAPUT XIII. CONTRA VENENUM
Allia, nux, ruta, pyra, raphanus et theriaca:
haec sunt antidotum contra mortale venenum.
CAPUT XIV. DE AERE
Aer sit mundus, habitabilis ac luminosus,
nec sit infectus, nec olens foetore cloacae.
CAPUT XV. DE NIMIA POTATIONE VINI
Si tibi serotina noceat potatio, vina
hora matutina rebibas, et erit medicina.
CAPUT XVI. DE MELIORE VINO
Gignit et humores melius vinum meliores:
si fuerit nigrum, corpus reddit tibi pigrum.
Vinum sit clarum, vetus, subtile, maturum,
ac bene lymphatum, saliens, moderamine sumtum.
CAPUT XVII. DE CEREVISIA
Non sit acetosa cerevisia, sed bene clara,
de validis cocta granis, satis ac veterata.
CAPUT XVIII. DE USU CEREVISIAE
De qua potetur, stomachus, non inde gravetur.
CAPUT XIX. DE TEMPORIBUS ANNI
Temporibus veris modicum prandere iuberis;
sed calor aestatis dapibus nocet immoderatis.
Autumni fructus caveas, ne sint tibi luctus.
De mensa sume quantum vis tempore brumae.
CAPUT XX. DE POTU PRAVO CORRIGENDO
Salvia cum ruta faciunt tibi pocula tuta;
adde rosae florem, minuit potenter amorem.
CAPUT XXI. DE NAUSEA MARINA
Nausea non poterit quemquam vexare marina,
antea cum vino mixtam si sumserit illam.
CAPUT XXII. DE GENERALI CONDIMENTO
Salvia, sal, vinum, piper, allia, petroselinum:
ex his fit salsa, nisi sit commixtio falsa.
CAPUT XXIII. DE LOTIONE MANUUM
Si fore vis sanus, ablue saepe manus.
Lotio post mensam tibi confert munera bina:
mundificat palmas et lumina reddit acuta.
CAPUT XXIV. DE PANE
Panis non calidus, nec sit nimis inveteratus,
sed fermentatus, oculatus sit, bene coctus,
modice salitus: frugibus validis sit electus.
Non comedas crustam, choleram quia gignit adustam.
Panis salsatus, fermentatus, bene coctus,
purus sit, sanus, quia non ita sit tibi vanus.
CAPUT XXV. DE CARNIBUS PORCINIS
Est caro porcina sine vino peior ovina:
si tribuas vina, tunc est cibus et medicina.
Ilia porcorum bona sunt, mala sunt reliquorum.
CAPUT XXVI. DE MUSTO
Impedit urinam mustum, solvit cito ventrem.
Hepatis emphraxin, splenis generat, lapidemque.
CAPUT XXVII. DE POTU AQUAE
Potus aquae sumtus fit edenti valde nocivus:
infrigidat stomachum, cibum nititur fore crudum.
CAPUT XXVIII. DE CARNIBUS VITULI
Sunt nutritivae multum cames vitulinae.
CAPUT XXIX. DE AVIBUS ESUI APTIS
Sunt bona gallina, capo, turtur, sturna, columbi
quiscula, vel merula, phasianus, ortygometra,
perdrix, frigellus, orex, termulus, amarellus.
CAPUT XXX. DE PISCIBUS
Si pisces molles sunt magno corpore, tolles:
si pisces duri, parvi sunt plus valituri.
Lucius et perca, saxaulis et albica, tinca,
gornus, plagitia, cum carpa, galbio, truta.
CAPUT XXXI. DE ANGUILLA
Vocibus anguillae pravae sunt, si comedantur:
qui physicam non ignorant, haec testificantur.
Caseus, anguilla nimis obsunt, si comedantur,
ni tu saepe bibas et rebibendo bibas.
CAPUT XXXII. DE CIBI ET POTUS ALTERNATIONE
Inter prandendum sit saepe parumque bibendum:
si sumas ovum, molle sit atque novum.
CAPUT XXXIII. DE PISIS
Pisam laudare decrevimus ac reprobare:
pellibus ablatis est bona pisa satis:
est inflativa cum pellibus atque nociva.
CAPUT XXXIV. DE LACTE
Lac ethicis sanum caprinum, post camelinum,
ac nutritivum plus omnibus est asininum:
plus nutritivum vaccinum sit et ovinum.
Si febriat, caput et doleat, non est bene sanum.
CAPUT XXXV. DE BUTYRO
Lenit et humectat, solvit sine febre butyrum.
CAPUT XXXVI. DE SERO
Incidit atque lavat, penetrat, mundat, quoque serum.
CAPUT XXXVII. DE CASEO
Caseus est frigidus, stipans, grossus, quoque durus.
Caseus et panis bonus est cibus hic bene sanis:
si non sunt sani, tunc hunc non iungito pani.
Ignari medici me dicunt esse nocivum,
sed tamen ignorant cur nocumenta feram.
Languenti stomacho caseus addit opem;
si post sumatur, terminat ille dapes.
Qui physicam non ignorant, haec testificantur.
CAPUT XXXVIII. DE MODO EDENDI ET BIBENDI
Inter prandendum sit saepe parumque bibendum:
ut minus aegrotes, non inter fercula potes.
Ut vites poenam, de potibus incipe coenam.
Singula post ova pocula sume nova.
Post pisces nux sit: post carnes caseus adsit.
Unica nux prodest, nocet altera, tertia mors est.
CAPUT XXXIX. DE PYRIS
Adde potum pyro. Nux est medicina veneno.
Fert pyra nostra pyrus, sine vino sunt pyra virus:
si pyra sunt virus, sit maledicta pyrus.
Si coquis, antidotum pyra sunt, sed cruda venenum.
Cruda gravant stomachum, relevant pyra cocta gravatum.
Post pyra da potum: post poma vade cacatum.
CAPUT XL. DE CERASIS
Cerasa si comedas, tibi confert grandia dona:
expurgant stomachum, nucleus lapidem tibi tollit
et de carne sua sanguis eritque bonus.
CAPUT XLI. DE PRUNIS
Infrigidant, laxant, multum prosunt tibi pruna.
CAPUT XLII. DE PERSICIS, RACEMIS ET PASSULIS
Persica cum musto vobis datur ordine fusto
sumere, sic est mas nucibus sociando racemos.
Passula non spleni, tussi valet, est bona reni.
CAPUT XLIII. DE FICUBUS
Scrofa, tumor, glandes, ficus cataplasmate cedunt.
Iunge papaver ei, confracta fans tenet ossa.
Pediculos veneremque facit, sed cuilibet obstat.
CAPUT XLIV. DE ESCULIS
Multiplicant mictum, ventrem dant escuta strictum;
escula dura bona, sed mollia sunt meliora.
CAPUT XLV. DE MUSTO
Provocat urinam mustum, cito solvit et inflat.
CAPUT XLVI. DE CEREVISIA ET ACETO
Grossos humores nutrit cerevisia, vires
praestat, et augmentat carnem, generatque cruorem.
Provocat urinam, ventrem quoque mollit et inflat.
Infrigidat modicum, sed plus desiccat acetum,
infrigidat, macerat, melancholiam dat, sperma minorat.
Siccos infestat nervos et pinguia siccat.
CAPUT XLVII. DE RAPIS
Rapa iuvat stomachum, novit producere ventum,
provocat urinam, faciet quoque dente ruinam:
si male cocta datur, hinc tornio tunc generatur.
CAPUT XLVIII. DE VISCERIBUS ANIMALIUM
Egeritur tarde cor, digeritur quoque dure
similiter stomachus, melior sit in extremitates.
Reddit lingua bonum nutrimentum medicinae.
Digeritur facile pulmo, cito labitur ipse.
Est melius cerebrum gallinarum reliquorum.
CAPUT XLIX. DE SEMINE FOENICULI
Semen foeniculi fugat et spiracula culi.
CAPUT L. DE ANISO
Emendat visum, stomachum confortat anisum.
Copia dulcoris anisi sit melioris.
CAPUT LI. DE SPODIO
Si cruor emanat, spodium sumtum cito sanat.
CAPUT LII. DE SALE
Vas condimenti praeponi debet edenti.
Sal virus refugat et non sapidumque saporat;
nam sapit esca male, quae datur absque sale.
Urunt persalsa visum, spermaque minorant
et generant scabiem, pruritum, sive rigorem.
CAPUT LIII. DE SAPORIBUS
Hi fervore vigent tres: salsus, amarus, acutus.
Alget acetosus, sic stipans, ponticus atque;
unctus et insipidus dulcis dant temperamentum.
CAPUT LIV. DE VIPPA
Bis duo vippa facit: mundat dentes, dat acutum
visum, quad minus est implet, minuit quod abundat.
CAPUT LV. DE DIAETA
Omnibus assuetam iubeo servare diaetam:
approbo sic esse, ni sit mutare necesse:
est Ypocras testis, quoniam sequitur mala pestis.
Fortior est meta medicinae certa diaeta,
quam si non curas, fatue regis et male curas.
CAPUT LVI. DE ADMINISTRATIONE DIETAE
Quale, quid et quando, quantum, quoties, ubi dando,
in ista notare cibo debet medicus dictando.
CAPUT LVII. DE CAULE
Ius caulis solvit, eius substantia stringit:
utraque quando datur, venter laxare paratur.
CAPUT LVIII. DE MALVA
Dixerunt malvam veteres, quia molliat alvum.
Malvae radices rasae dedere feces,
vulvae moverunt et fluxum saepe dederunt.
CAPUT LIX. DE MENTHA
Mentitur mentha, si sit depellere lenta
ventris lumbricos stomachi vermesque nocivos.
CAPUT LX. DE SALVIA
Cur moriatur homo, cui salvia crescit in horto?
Contra vim mortis non est medicamen in hortis.
Salvia confortat nervos, manuumque tremorem
tollit, et eius ope febris acuta fugit.
Salvia, castoreum, lavandula, primula veris,
nasturtius, athanasa: haec sanant paralytica membra.
Salvia salvatrix, naturae conciliatrix.
CAPUT LXI. DE RUTA
Nobilis est ruta, quia lumina reddit acuta:
auxilio rutae vir quippe videbis acute.
Ruta viris coitum minuit, mulieribus auget.
Ruta facit castum, dat lumen et ingerit astum.
Cocta facit ruta de pulcibus loca tuta.
CAPUT LXII. DE CEPIS
De cepis medici non consentire videntur:
cholericis non esse bonas dicit Galienus,
phlegmaticis vero multum docet esse salubres,
praesertim stomacho, pulcrumque creare colorem.
Contritis cepis loca denudata capillis
saepe fricans, poteris capitis reparare decorem.
CAPUT LXIII. DE SINAPI
Est modicum granum siccum calidumque sinapi:
dat lacrymas, purgatque caput, tollitque venenum.
CAPUT LXIV. DE VIOLA
Crapula discutitur, capitis dolor atque gravedo;
purpuream violam dicunt curare caducos.
CAPUT LXV. DE URTICA
Aegris dat somnum, vomitum quoque tollit ad usum,
compescit tussim veterem, colicisque medetur,
pellit pulmonis frigus ventrisque tumorem,
omnibus et morbis subvenit articulorum.
CAPUT LXVI. DE HYSOPO
Hysopus herba est purgans a pectore phlegma;
ad pulmonis opus cum mette coquatur hysopus;
vultibus eximium fertur reparare colorem.
CAPUT LXVII. DE CEREFOLIO
Adpositum cancris tritum cum mette medetur;
cum vino potum poterit sedare dolorem;
saepe solet vomitum ventremque tenere solutum.
CAPUT LXVIII. DE ENULA CAMPANA
Enula campana reddit praecordia sana.
Cum succo rutae si succus sumitur huius,
affirmant ruptis nil esse salubrius istis.
CAPUT LXIX. DE PULEGIO
Cum vino choleram nigram potata repellit;
adpositam viridem dicunt sedare podagram.
CAPUT LXX. DE NASTURTIO
Illius succus crines retinere fluentes
allitus asseritur, dentisque curare dolorem:
et squamas succus sanat cum mette perunctus.
CAPUT LXXI. DE CHELIDONIA
Coecatis puflis hac lumina mater hirundo,
Plinius ut scribit, quamvis sint eruta, reddit .
CAPUT LXXII. DE SALICE
Auribus infusus succus vermes necat eius.
Cortex verrucas in aceto cocta resolvit.
Pomorum succus, flos, partus destruit, eius.
CAPUT LXXIII. DE CROCO
Confortare crocus dicatur laetificando,
membraque defecta confortat hepar reparando.
CAPUT LXXIV. DE PORRO
Reddit foecundas mansum persaepe puellas.
Isto stillantem poteris retinere cruorem.
CAPUT LXXV. DE PIPERE
Quod piper est nigrum, non est dissolvere pigrum,
phlegmata purgabit digestivamque iuvabit.
Leucopiper stomacho prodest, tussisque dolori
utile, praeveniet motum febrisque rigorem.
CAPUT LXXVI. DE GRAVITATE AUDITUS
Et mox post escam dormire, nimisque moveri:
ista gravare solent auditus, ebrietasque.
CAPUT LXXVII. DE TINNITU AURIUM
Motus, longa fames, vomitus, percussio, casus,
ebrietas, frigus, tinnitum causat in aure.
CAPUT LXXVIII. DE NOCUMENTIS VISUS
Balnea, vina, venus, ventus, piper, allia, fumus,
porri cum cepis, lens, fletus, faba, sinapi,
sol, coitus, ignis, labor, ictus, acumina, pulvis:
ista nocent oculis. Sed vigilare magis.
CAPUT LXXIX. DE CONFORTANTIBUS VISUM
Foeniculus, verbena, rosa, chelidonia, ruta:
ex istis fit aqua, quae lumina reddit acuta.
CAPUT LXXX. CONTRA DOLORE DENTIUM
Sic dentes serva: poirorum collige grana,
ne careas iure, cum iusquiamo simul ure:
sique per embotum fumum cape dente remotum.
CAPUT LXXXI. DE RAUCEDINE VOCIS
Nux, oleum, frigus capitis, anguillaque, potus
ac pomum crudum faciunt hominem fore raucum.
CAPUT LXXXII. CONTRA RHEUMA
Ieiuna, vigila, caleas, dape, valde labora,
inspira calidum, modicum bibe, comprime flatum:
haec bene tu serva, si vis depellere rheuma.
Si fluat ad pectus, dicatur rheuma catarrhus,
ad fauces branchus, ad nares est coryza.
CAPUT LXXXIII. CONTRA FISTULAM
Auripigmentum, sulphur miscere memento;
his decet apponi calcem, commisce saponi.
Quatuor haec misce: commistis quatuor istis
fistula curatur, quater ex his si repleatur.
CAPUT LXXXIV. DE NUMERO OSSIUM, DENTIUM ET VENARUM IN HOMINE
Ossibus ex denis bis centenisque novenis
constat homo: denis bis dentibus et duodenis:
ex tricentenis decies sex quinqueque venis.
CAPUT LXXXV. DE QUATUOR HUMORIBUS CORPORIS
Quatuor humores in humano corpore constant:
sanguis cum cholera, phlegma, melancholia.
Terra melancholia, aqua phlegma, aer sanguis,
cholera ignis.
CAPUT LXXXVI. DE SANGUINEIS
Natura pingues isti sunt atque iocantes,
semper rumores cupiunt audire frequentes,
hos venus et Bacchus delecrant, fercula, risus,
et facit hoc hilares et dulcia verba loquentes.
Omnibus hi studiis habiles sunt et magis apti:
qualibet ex causa nec hos leviter movet ira.
Largus, amans, hilaris, ridens, rubeique coloris,
cantans, camosus, satis audax atque benignus.
CAPUT LXXXVII. DE CHOLERICIS
Est et humor cholerae, qui competit impetuosis.
Hoc genus est hominum cupiens praecellere cunctos:
hi leviter discunt, multum comedunt, citu crescunt.
Inde magnanimi sunt, largi, summa petentes:
hirsutus, fallax, irascens, prodigus, audax,
astutus, gracilis, siccus, croceique coloris.
CAPUT LXXXVIII. DE PHLEGMATICIS
Phlegma vires modicas tribuit, latosque brevesque;
phlegma facit pingues, sanguis reddit mediocres.
Otia, non studio, tradunt, sed corpora somno:
sensus hebes, tardus motus, pigritia, somnus.
Hic somnolentus, pigris, in sputamine multus,
est huic sensus hebes, pinguis, facies color albus.
CAPUT LXXXIX. DE MELANCHOLIS
Restat adhuc tristis cholerae substantia nigrae,
quae reddit pravos, pertristes, pauca loquentes.
Hi vigilant studiis, nec mens est dedita somno:
servant propositum, sibi nil reputant fore tutum.
Invidus et tristis, cupidus, dextraeque tenacis,
non expers fraudis, timidus, luteique coloris.
CAPUT XC. DE COLORIBUS ET SANGUINIS REDUNDANTIS INDICIIS
Hi sunt humores, qui praestant cuique colores:
omnibus in rebus ex phlegmate fit color albus,
sanguine fit rubeus, cholera rubea quoque rufus.
Si peccet sanguis, facies rubet, extat ocellus,
inflantur genae, corpus nimiumque gravatur.
Est pulsusque frequens, plenus, mollis, dolor ingens
maxime fit frontis et costipatio ventris,
siccaque lingua, sitis et somnia piena rubore,
dulcor adest sputi, sunt acria dulcia quaeque.
CAPUT XCI. DE PHLEBOTOMIA, ET PRIMO DE RETATE SECANDAE VENAE
Denus septenus vix phlebotomum petit annus.
Spiritus uberior exit per phlebotomiam:
spiritus ex potu vini mox multiplicantur,
humorumque cibo damnum lente reparantur.
Lumina clarificat, sincerat phlebotomia
mentes et cerebrum, calidas facit esse medullas,
viscera purgabit, stomachum ventremque coercet,
puros dat sensus, dat somnia, taedia tollit,
auditus, vocem, vires producit et auget.
CAPUT XCII. DE MENSIBUS, QUIBUS PHLEBOTOMIA CONVENIT, SIVE NOCET
Tres insunt istis: Maius, September, Aprilis;
et sunt lunares, sunt velut hydria dies.
Prima dies primi, postremaque posteriorum,
nec sanguis minui, nec carnis anseris uti.
In sene vel iuvene, si venae sanguine plenae,
omni mense bene confert incisio venae.
Hi sunt tres menses: Maius, September, Aprilis,
in quibus eminuas, ut longa tempore vivas.
CAPUT XCIII. DE IMPEDIMENTIS PHLEBOTOMIA
Frigida natura, frigens regio, dolor ingens,
post lavacrum, coitum, minor aetas atque senilis,
morbus prolixus, repletio potus et escae:
si fragilis vel subtilis sensus stomachi sit,
et fastiditi tibi non sunt phlebotomandi.
CAPUT XCIV. QUAE OBSERVANDA SINT CIRCA PHLEBOTOMIAM
Quid debes tacere, quando vis phlebotomari,
vel quando minuis, fueris vel quando minutus?
Unctio, sive potus, lavacrum, vel fascia, motus
debent non fragili tibi singula mente teneri.
CAPUT XCV. DE EFFECTIBUS QUIBUSDAM PHLEBOTOMIAE
Exhilarat tristes, iratos placat, amantes
ne sint amentes phlebotomia facit.
CAPUT XCVI. DE SCISSURAE QUANTITATE IN VENAE SECTIONE
Fac plagam largam mediocriter, ut cito fumus
exeat uberius, liberiusque cruor.
CAPUT XCVII. QUAE CONSIDERANDA CIRCA VENAE SECTIONEM
Sanguine subtracto sex horis est vigilandum,
ne somni fumus laedat sensibile corpus.
Ne nervum laedas, non sit tibi plaga profunda.
Sanguine purgatus, non carpas protinus escas.
CAPUT XCVIII. QUAE VITANDA SUNT POST PHLEBOTOMIAM
Omnia de lacte vitabis rite minute,
et vitet potum phlebotomatus homo.
Frigida vitabis, quia sunt inimica minutis,
interdictus erit minutis nubilus aer:
spiritus exultat minutis luce per auras,
omnibus apta quies, ast motus valde nocivus.
CAPUT XCIX. QUIBUS MORBIS ET AETATIBUS CONVENIAT VENAE SECTIO, ET QUANTUM SANGUINIS QUOQUE TEMPORE DETRAHENDUM
Principio minuas in acutis, perperacutis.
Aetatis mediae multum de sanguine tolte,
sed puer atque senex tollet uterque parum.
Ver tollet duplum, reliquum tempus tibi simplum.
CAPUT C. QUAE MEMBRA, QUOQUE TEMPORE VENAE SECTIONE EVACUANDA
Aestas, ver dextras, autumnus hyemsque sinistras.
Quatuor haec membra: cephe, cor, pes, hepar vacuanda:
var cor, hepar aestas, ardo sequens reliquas.
CAPUT CI. DE COMMODIS EX SECTIONE SALVATELLAE
Dat salvatella tibi plurima dona minuta:
purgat hepar, splenem, pectus, praecordia, vocem,
innaturalem tollit de corde dolorem.
CAPUT CII. DE CAPITIS DOLORIBUS
Si dolor est capitis ex potu, lympha bibatur:
ex potu nimio nam febris acuta creatur.
Si vertex capitis, vel frons aestu tribulentur,
tempora fronsque simul moderate saepe fricentur,
morella cocta nec non calidaque laventur.
CAPUT CIII. DE QUATUOR TEMPORIBUS ANNI
Temporis aestivi ieiunia corpora siccant.
Quolibet in mense confert vomitus, quoque purgat
humores nocuos, stomachi lavat ambitus omnes.
Ver, autumnus, hyems, aestas dominantur in anno.
Tempore ventrali calidus sit aйr humidusque,
et nullum tempus melius sit phlebotomiae.
Usus tunc homini veneris confert moderatus,
corporis et motus, ventrisque solutio, sudor,
balnea: purgentur tunc corpora medicinis.
Aestas more calet, siccat; noscatur in illa
tunc quoque praecipue choleram rubeam dominari.
Humida, frigida fercula dentur, sit venus extra,
balnea non prosunt, sint rarae phlebotomiae,
utilis est requies, sit cum moderamine potus.
Салернский кодекс здоровья
1
Школа салернская так
Королю англичан написала:
Если ты хочешь здоровье вернуть
И не ведать болезней,
Тягость забот отгони
И считай недостойным сердиться,
Скромно обедай, о винах забудь,
Не сочти бесполезным
Бодрствовать после еды,
Полуденного сна избегая.
Долго мочу не держи,
Не насилуй потугами стула;
Будешь за этим следить, - проживешь ты долго на свете.
Если врачей не хватает, пусть будут врачами твоими
Трое: веселый характер, покой и умеренность в пище.
2
Руки, проснувшись, омой и глаза водою холодной,
В меру туда и сюда походи, потянись, расправляя
Члены свои, причешись и зубы почисти. Все это
Ум укрепляет и силу вливает в прочие члены.
Ванну прими, а поев, походи иль постой; охлажденья
Бойся. Источников гладь и трава - глазам утешенье;
Утром на горы свой взор обрати, а под вечер - на воды.
3
Кратким пусть будет полуденный сон иль вовсе не будет.
Боль головную, катар, лихорадку и сильную слабость -
Все за полуденный сон ты получишь себе непременно.
4
От накопленья ветров возникают четыре недуга:
Колики, спазмы, водянка, а также головокруженье.
5
Ужин чрезмерный отнюдь не полезен для наших желудков.
Чтобы спокойно спалось, перед сном наедаться не надо.
6
Ты за еду никогда не садись, не узнав, что желудок
Пуст и свободен от пищи, какую ты съел перед этим.
Сам по желанию есть ты получишь тому подтвержденье:
А указанием будет слюны пробежавшая струйка.
7
Персики, яблоки, груши, сыры, молоко, солонина,
Мясо оленье и козье, и заячье мясо и бычье:
Все это черную желчь2 возбуждает и вредно болящим.
8
Свежие яйца, багряные вина, супы пожирнее,
Хлеб из тончайшей муки - доставляют телесную крепость.
9
Сыр молодой, молоко и пшеница полнят и питают,
Бычьи тестикулы также, свинина и мозг всевозможный,
Спелые смоквы и свежие грозди от лоз виноградных.
10
Ценятся вина по вкусу, по запаху, блеску и цвету.
Доброго хочешь вина - непременны пять признаков эти:
Крепость, краса, аромат, охлажденность и свежесть, конечно.
11
Сладкие белые вина гораздо питательней прочих.
Красного если вина ты когда-нибудь выпьешь не в меру,
То закрепится живот и нарушится голоса звонкость.
12
Рута, чеснок, териак3 и орех, как и груши, и редька
Противоядием служат от гибель сулящего яда.
13
Воздух да будет прозрачным и годным для жизни, и чистым.
Пусть он заразы не знает и смрадом клоаки не пахнет.
14
Если принятье вина ввечеру для тебя вредоносно,
Пей его в утренний час и послужит оно исцеленьем.
Лучшие вина у нас вызывают и лучшие соки.
Вялость почувствуешь, если вино окажется темным.
Светлым пусть будет оно и созревшим, и тонким, и старым.
Смешанным также с водою4, игристым и выпитым в меру.
15
Пиво не кислым должно, но прозрачным в достаточной мере
Быть, и из зерен отборных, а также, как следует, старым.
Пиво такое, коль выпьешь, не будет обузой желудку.
16
Должен умеренность в пище себе ты назначить весною.
В летний же зной особенный вред от пиршеств чрезмерных.
Осенью будь осторожен с плодами: беда не стряслась бы.
Сколько захочется - ешь без опаски ты в зимнюю пору.
17
Рута, а с нею шалфей опьянение винное гонят.
Розы добавить цветок - и утихнут любовные боли.
18
Мучить морская болезнь никого уже больше не сможет,
Если с водою морскою вина перед этим отведать.
19
Соль и шалфей, чеснок и вино, петрушку и перец,
Если смешаешь как надо, то острый получится соус.
20
Быть ты желаешь здоровым, лицо мой чаще и руки:
После еды омовенье несет наслажденье двойное:
Делает чистыми руки, а зрение делает острым.
21
Хлеб не горячим да будет, а также еще и не черствым,
Квашеным должен и пористым быть, хорошо пропеченным,
В меру соленым; мука пусть хорошая будет для хлеба.
Корку, однако, не ешь, ибо желчь твою высушит корка.
Квашеный хлеб, хорошо пропеченный и в меру соленый,
Чистый, здоровье дает, а иной никуда не годится.
22
Право, баранина хуже свинины, коль вино далеко;
Стоит добавить вина - медицина она и питанье.
И потроха у свиней хороши, а другие - негодны.
23
Муст5 послабляет желудок, моче не дает отделяться,
Камни родит, засоряет к тому ж селезенку и печень.
24
Вредно весьма запивать то, что ешь за обедом, водою.
Холод возникнет в желудке, а с ним несварение пищи.
25
Мясо телячье считать чрезвычайно питательным надо.
26
Курица, горлица, голубь, каплун и скворец - превосходны,
И перепелка, и дрозд, и фазан, и тетерев с ними,
Жавронок, вальдшнеп и зяблик, затем куропатка и ржанка.
27
Мягкие рыбы всегда и размера берутся большого,
Твердые рыбы, напротив, питательней, если поменьше:
Щука и окунь, лосось и форель, и линь, и, конечно,
Также треска, камбала с пескарем, и прочие рыбы6.
28
Если едят искривленных угрей, то едят их живыми, -
Это свидетельство тех, кто постиг исцеленья науку.
Угорь и сыр - вредоносны, коль съешь и при этом не будешь
Часто еду запивать и опять запивать, повторяя.
29
Если съедаешь яйцо, жидким пусть оно будет и свежим.
30
Мы заключили, что надо горох и хвалить, и отвергнуть:
Без кожуры он хорош и в достаточной мере полезен.
Но с кожурою - вздувает живот и поэтому вреден.
31
Козье, по мненью врачей, молоко и верблюжье - полезны:
Больше питанья, однако, дает молоко от ослицы,
Больше еще - от коровы и в мере такой же - овечье.
Если ж болит голова в лихорадке - любое негодно.
32
Масло мягчит, увлажняет и слабит, но без лихорадки.
А простоквашу принять - то промоет она и очистит.
33
Сыр холодит, засоряет, он грубая, твердая пища.
Сыр вместе с хлебом полезно поесть, но только здоровым.
Коль нездоров человек, сыра с хлебом вкушать не годится.
"Сыр вредоносен" - плохие врачи говорят постоянно,
Но ведь не знают они, почему он является вредным.
Силу от сыра себе обретает инертный желудок -
Это свидетельство тех, кто постиг исцеленья науку.
34
Следует пить за едою немного, но часто при этом,
Хочешь поменьше болеть - между блюдами пить не годится.
Чтобы вреда избежать, ты с питья начинай насыщенье;
Яйца вкушаешь, так пей по одной после каждого чаше.
35
Съешь после рыбы орех, сыр бери после мяса. Орешек
Первый полезен, но вреден - второй, а третий - смертелен.
Груши всегда запивай, а орешек лекарство от яда.
Груши нам груша дает, но они без вина ядовиты.
Коль ядовиты они, порицания груша достойна.
Противоядье - вареные груши, сырые - отрава.
Бремя желудку - сырые, вареные - бремя снимают.
Следует груши запить, после яблок - подумать о стуле.
36
Если ты вишен поешь, то получишь немалые блага:
Чистят желудок, а ядро - от камней избавляет;
Будет хорошая кровь у тебя от мякоти ягод.
37
И охлаждают, и слабят, и польза немалая - сливы.
38
Персики вместе с вином молодым берутся по праву.
Так существует обычай орех сочетать с виноградом.
Для селезенки не годен изюм, но от кашля и почек.
39
Железы, зоб и нарыв унимают компрессом из смоквы;
Маку добавишь ты к ней, и костей переломы излечишь.
Вшивость и страсть возбудит, но в желаниях самых - помеха.
40
Больше мочи от кизила и более крепкий желудок.
Твердый полезен кизил, но гораздо полезнее - мягкий.
41
Муст вызывает мочу, он немедля вздувает и слабит.
42
Пиво питает обильные соки и силы приносит;
Тело полнит и к тому же способствует кроветворенью,
И вызывает мочу, а живот и мягчит, и вздувает.
43
Уксус слегка холодит, иссушает гораздо сильнее;
Он уменьшает и семя, несет меланхолию, слабость;
Мучает также он жилы сухие, а тучные - сушит.
44
Репа - желудку отрада и ветры выводит наружу.
И вызывает мочу, но и зубы вконец разрушает.
Плохо вареная репа - мучительных схваток причина.
45
Переварить нелегко и усвоить сердце не легче.
То же с желудком, но лучше наружные части желудка.
И в медицине язык превосходной считается пищей.
Легкое так и скользит по кишкам и легко в усвоенье.
Мозг предпочтительней прочих, вне всяких сомнений, куриный.
46
Газов скопленье наружу выводит от фенхеля семя.
Благ от маратра четыре: он яд с лихорадкою гонит
И очищает желудок, а зренье делает острым.
47
Зрение лучше и крепче желудок у нас от аниса.
Сладкий анис, несомненно, и в действии лучше гораздо.
48
Пепел и кровь остановит, и печени пепел отраден;
Мускус - для мозга, для сердца - мускат, селезенке приятен
Каперс, подснежник - желудку, а легким полезна лакрица.
49
Надо солонку поставить пред теми, кто трапезой занят.
С ядом справляется соль, а невкусное делает вкусным;
Ведь непригодна еда, что без соли на стол подается.
Соль, коль не в меру она, угнетает и зренье, и семя,
И порождает чесотку, и зуд иль озноб причиняет.
50
Нас горячат, укрепляя: соленое, острое, горечь.
Терпкое с крепким и кислым, напротив, несут охлажденье.
Мягкое с жирным и сладким спокойную меру даруют.
51
Чистят зубы от хлеба с вином, а зренье остреет;
То, чего мало, - растет, уменьшается то, что в избытке.
52
Всем я велю соблюдать им привычную в жизни диету.
В случае крайнем диету лишь только менять допустимо.
Нам Гиппократ говорит, отчего приключается гибель.
Высший закон медицины - диету блюсти неуклонно:
Будет леченье плохим, коль забудешь, леча, о диете.
Сколько, когда, почему, где, как часто и что применимо -
Все это должен предписывать врач, назначая диету.
53
Суп из капусты мягчит, а капуста сама закрепляет;
Если их вместе подать - подготовят к очистке желудок.
54
Древние медики учат, что мальва живот размягчает;
Корни скобленые мальвы бесспорно способствуют стулу
И помогают при родах, и часто для регул полезны.
55
Не отрекайтесь от мяты за то, что она не поспешно
Из живота и желудка глистов и червей изгоняет.
56
Умер зачем человек, что шалфея возделывал силу?
Видно, от смерти в садах никакого не сыщешь лекарства.
Нервы шалфей укрепляет и рук унимает дрожанье,
И лихорадку изгнать даже острую он в состоянье.
Ты наш спаситель, шалфей, и помощник, природою данный.
57
Мускус, лаванда, шалфей и фиалка, расцветшая первой,
Кресс с артемизией также - людей параличных лекарство.
58
Руту зовут благородной; ведь зренье она проясняет.
С помощью руты, о муж, обретешь ты зоркость во взоре.
Страсть у мужчин умеряет она, - возбуждает у женщин.
Делает рута воздержным, а разум - и ясным, и быстрым.
Рута вареная всюду надежно от блох избавляет.
59
Кажется, нет у врачей о луке единого мненья.
Как сообщает Гален, для холериков лук не полезен.
Но для флегматиков лук, говорит он, целебное средство.
Лучше всего - для желудка; и цвет у лица превосходный
Тоже от лука. Растертым втирая его, ты сумеешь
Лысой вернуть голове красоту, что утрачена ею.
Лук приложи - и поможет в леченье собачьих укусов,
С медом и уксусом только его перед тем растирают.
60
Сухость, а также тепло в горчичном зернышке малом;
Яд изгоняет, рождает слезу, а голову чистит.
61
Хмель, как и боль головную, пурпурная гонит фиалка,
Тяжесть снимает она и "падучей" больных исцеляет.
62
Сон посылает больным, прекращает противную рвоту,
Семя крапивное с медом и колики лечит надежно.
Примешься пить это средство - и кашель запущенный сдастся.
Холод из легких оно изгоняет и язвы из чрева,
Верную помощь дает при различных болезнях суставов.
63
Грудь очищает от флегмы трава, что зовется иссопом.
Легким полезен иссоп, если с медом он вместе отварен,
И, говорят, что лицу доставляет он цвет превосходный.
64
Плющ, если с медом растерт и приложен, полезен при раке;
Выпитый вместе с вином, успокоить он боль в состояньи.
Рвоту обычно он может сдержать и слабый желудок.
65
Для подреберья весьма девясил капуанский полезен.
Если же сок девясила смешаешь ты с соком из руты -
Средства целебнее их для лечения грыж не отыщешь.
66
Черную желчь изгоняет полей, с вином поглощенный,
И застарелую он, говорят, унимает подагру.
67
Соком от кресса волос задержать выпадение можно,
Сок этот силу имеет расправиться с болью зубною.
С медом намазанный вместе, от перхоти он исцеляет.
68
Птенчиков ласточка-мать хелидонией7 лечит ослепших,
Если, как Плиний отметил, у них расцарапаны глазки.
69
Ивовый сок, если в уши он залит, червей убивает.
В уксусе если отваришь кору - сведет бородавки.
Ивовый цвет вместе с соком своим - противник зачатья.
70
Мнение есть, что шафран придает и отраду, и бодрость;
В члены вливает он силу и печень у нас обновляет.
71
Часто съедаемый, девам порей плодовитость дарует.
Кровотеченье уймешь ты при помощи лука такого.
72
Черный есть перец и он растворенью легко поддается.
Соки он может очистить, способствует пищеваренью.
Белый же перец полезен желудку, при кашле и болях,
Предотвратит он еще и холодный озноб лихорадки.
73
Спать после пищи приняться и двигаться много - все это
Слух ухудшает и этим во всем с опьянением сходно.
Длительный голод и страх, сотрясенье, рвота, паденье,
Холод и хмель - вызывают в ушах ощущение звона.
74
Бани, Венера, вино, перец, дым и чеснок, да и ветер,
С луковкой вместе порей, слезы, боб, чечевица, горчица,
Солнце, сношенья, огонь, пыль, удар острия, напряженье -
Все это - зрения бич, но отсутствие сна - наибольший.
Роза, вербена, укроп, хелидония также и рута -
Все на микстуру идут, от которой зренье остреет.
75
Зубы свои сохранишь, коль порея семян заготовишь.
Не откажись белену вместе с ладаном сжечь благовонным.
Дым заклубится густой и зубную он боль успокоит.
76
Масло, орехи, угри, головы охлажденье, напитки,
Яблоко также сырое у нас порождают охриплость.
77
Бодрствуй, согретое ешь и постись, и усердно работай,
Помни всегда о тепле, в меру пей и полнее дыши ты.
Все это надо блюсти, коль избавиться хочешь от слизи.
В грудь изольется - тогда эту слизь называют катаром;
В глотку - бронхит, а в носу от нее зарождается насморк.
78
Серу и аурипигмент не забудь сочетать, и добавить
К ним полагается известь, которую с мылом мешают.
Вместе четыре смешай вещества и от средства такого,
Если заполнить четырежды свищ, исцеленье наступит.
79
Пьется вода, если боль от вина началась головная;
Если ж чрезмерно питье - лихорадка жестокая будет;
Лоб иль макушка когда поражаются жаром болезни,
Надо и лоб, и виски растирать осторожно и часто.
Моют их также вареным пасленом, но только нагретым;
Боль головная, считают, от этого средства проходит.
80
В летнее время тела от поста иссушаются наши;
В пору любую нам рвота полезна; от влаг вредоносных
Нас избавляет она и желудка излучины моет.
Лето и осень, весна и зима - это года этапы.
Воздух в весеннюю пору пусть будет и теплым, и влажным;
Лучшего времени ты не найдешь и для кровопусканья;
В меру услада Венеры весной человеку полезна,
Также движения тела, потенье, очистка желудка,
Бани весной и лекарства надежно тела очищают.
Летний же зной, как известно, тела иссушает, и летом
Преобладает обычно и красная желчь в человеке.
Жидкими блюда пусть будут, а также холодными; надо
Летом Венеру и бани забыть, кровь пускать, но не часто;
Очень полезны покой и питье с соблюдением меры.
81
Сложен любой человек из двухсот девятнадцати вместе
Разных костей, а зубов у него двенадцать плюс двадцать;
Триста, еще шестьдесят и пять кровеносных сосудов.
82
В теле находятся нашем четыре различные влаги:
Флегма и светлая желчь, кровь и черная желчь. Воплощенье
Флегмы - в воде, а в земле себе черная желчь обретает;
Кровь - это воздух, а светлая желчь в огне воплотилась.
83
Каждый сангвиник всегда весельчак и шутник по натуре,
Падкий до всякой молвы и внимать неустанно готовый.
Вакх и Венера - услада ему, и еда, и веселье;
С ними он радости полон и речь его сладостно льется.
Склонностью он обладает к наукам любым и способен.
Чтоб ни случилось - но он не легко распаляется гневом.
Влюбчивый, щедрый, веселый, смеющийся, румянолицый,
Любящий песни, мясистый, поистине смелый и добрый.
84
Желчь существует - она необузданным свойственна людям.
Всех и во всем превзойти человек подобный стремится;
Много он ест, превосходно растет и легко восприимчив,
Великодушен и щедр, неизменно стремится к вершинам;
Вечно взъерошен, лукав, раздражителен, смел и несдержан,
Строен и хитрости полон, сухой он и с ликом шафранным.
85
Флегма лишь скудные силы дает, ширину, малорослость.
Жир порождает она и ленивое крови движенье.
Сну - не занятьям - свои посвящает флегматик досуги.
Лень и сонливость, рассудок тупой и вялость движений.
Всякий флегматик сонлив и ленив, и с обильной слюною,
Тучен он телом и разумом туп, белолицый обычно.
86
Только про черную желчь мы еще ничего не сказали;
Странных людей порождает она, молчаливых и мрачных.
Бодрствуют вечно в трудах, и не предан их разум дремоте;
Тверды в намереньях, но лишь опасностей ждут отовсюду.
Жадны, печальны, их зависть грызет, своего не упустят,
Робки, не чужд им обман, а лицо их землистого цвета.
87
Влаги такие известны, что каждому цвет доставляют.
Цвет образуется белый из флегмы в телах. А из крови
Красный; из желчи же красной рождается цвет красноватый,
Черная желчь награждает тела окраскою мрачной;
Смуглого цвета, обычно, в ком желчи подобной избыток.
88
Крови излишек - краснеет лицо, а глаза выступают,
Щеки вздуваются, тело чрезмерно тогда тяжелеет;
Пульс отмечается частый и полный, и мягкий, а боли
Сильные, чаще во лбу, и живот от запора страдает.
Жажда, язык иссушен, сновидения полные крови,
Сладость в слюне, но она же и острого привкус содержит.
89
Справа болит, шершавый язык, звон в ушах постоянный,
Сон пропадает, а часто и рвота - от желчи избытка;
Сильная жажда и боль в животе, выделенья со слизью,
В сердце уколы, тошнит и желание есть пропадает,
Пульс же и твердый, и слабый, частит, лихорадочен также.
Горько и сухо во рту, в сновиденьях пылают пожары.
90
В теле, когда переходит границы законные флегма,
Вкуса не чувствует рот, но с обильной слюной - отвращенье;
Боли тогда возникают в желудке, затылке и ребрах,
Пульс незаметный и мягкий, не частый и медленный также.
Следом за ложной дремотой идут о воде сновиденья.
91
Если же в полных телах воцаряется черный осадок,
Жидкою станет моча, пульс же - твердым и темною - кожа.
Чувство тревоги и страх, и печаль. В сновиденьях кошмары.
Мучает кислым отрыжка и то же в слюне ощущенье.
Часто в ушах пораженных иль звон, или свист раздается.
92
Кровопусканья пора лишь в семнадцать лет наступает.
Вскрытие вен изгоняет дух буйства чрезмерного в людях,
Тот, что приходит с вином и обличий имеет немало.
Соков потеря не скоро при том восполняется пищей.
Флеботомия нам взор обостряет, а мысли и разум
Делает ясными, костный наш мозг согревает к тому же,
Чистит кишечник и в норме содержит живот и желудок,
Ясность дает ощущений и сон, тошноту изгоняет,
Голосу, слуху и силам способствует, их укрепляя.
93
Май и сентябрь, и апрель для пускания крови пригодны;
Дни в них под знаком луны и влиянию Гидры подвластны.
Первого месяца - первый, а прочих - последний, тридцатый;
Кровопусканье тогда и гусиное мясо запретны.
Старцу иль юноше, если их вены наполнены кровью,
В месяц любой хорошо прибегнуть к кровопусканью.
Май, сентябрь и апрель - вот месяцы кровопусканий.
Выпустить кровь в это время и будет тебе долголетье.
94
Хладность натуры, холодная местность и сильные боли;
Если помылся, предался любви, возраст юный иль старый,
Сильная также болезнь, насыщенье питьем и едою,
Если изнежен чрезмерно и слаб, и брезглив твой желудок -
Все это значит: тебе не показано кровопусканье.
95
Что тебе следует делать, коль вскрыть собираешься вену,
Или при вскрытье самом, или после его завершенья?
Так, умащенье, питье, омовенье, движенье, повязку -
Все это надо блюсти и о каждом как следует помнить.
96
Мрачным веселье несет и смиряет разгневанных также
Флеботомия; влюбленным дойти не дает до безумства.
97
Делай обширный разрез осторожно настолько, чтоб быстро
Пар выходил изобильный и кровь вытекала свободней.
98
Кровопусканье свершив, шесть часов ты бодрствовать должен,
Чтоб испарения сна повредить не сумели бы телу.
Делай разрез неглубокий, чтоб нерв не затронуть разрезом.
Кровопусканье закончив, к еде приступай не тотчас же.
99
Пищу молочную всю избегать ты тщательно должен.
Тот, кому пущена кровь, и напитков пускай избегает.
Вредно холодное все для свершившего кровопусканье.
Надо ему воспретить появляться под облачным небом,
Дух веселится его, если ясен безоблачный воздух,
Всякий полезен покой, а движенья весьма вредоносны.
100
Кровь выпускают, во-первых, при сильных и острых болезнях.
В возрасте среднем свершай ты обильное кровопусканье;
Мальчик, однако, и старец пусть выпустят крови немного.
Больше обычного вдвое - весеннее кровопусканье.
101
Справа - весною и летом; зимою и осенью - слева
Кровь выпускают. Очисти ты голову, сердце и ногу,
Печень. Но сердце - весной, печень - летом, а прочее следом.
102
Выпустишь кровь селезенки - различные блага получишь:
Ведь селезенку и печень, и грудь, подреберье и голос
Флеботомия очистит и боли изгонит из сердца.